Paušalno oporezivanje: Koliko se isplati

Od najčešćih oblika uređenja poresko-pravnog statusa u Srbiji, ističu se paušalno oporezivanje, samooporezivanje i osnivanje DOO.

Zbog promene poslovnih praksi i zakonskih okvira, nije moguće jasno odgovoriti na pitanje koji oblik je najbolji ili najisplativiji, jer ono što je optimalno za jednu vrstu poslovanja možda nije za drugu, što je tačno bez obzira na to radi li se o poslovanju sa domaćim ili stranim klijentima. Zato treba voditi računa o tome da ni poreska optimizacija nije jedini faktor u sagledavanju isplativosti oblika poslovanja.

U nastavku ćemo zato navesti ključne faktore i odlike vezane za paušalno oporezivanje, kao i druge važne faktore koji se u obrađenim izvorima često ističu kao prednosti i mane ovog oblika poslovanja.

Paušalno oporezivanje

Ovaj oblik oporezivanja postao je popularan zbog manjih administrativnih troškova bez potrebe za angažovanjem knjigovođe, mogućnosti da se raspolaže novcem, bez potrebe za pravdanjem troškova i sl.

U pogledu obaveza prema državi, preduzetnik sa paušalnim oporezivanjem pored izmirenja poreskih obaveza, u obavezi je da izdaje fakture tj. račune za svaku uslugu, a prihodi se prate pomoću KPO knjige, tj. Knjige paušalno oporezovanih obveznika. Preduzetnik paušalac je u obavezi da vodi ovu knjigu i ona mu služi da prati ostvareni promet.

Međutim, stupanjem na snagu nove Uredbe o fiskalizaciji smanjen je broj izuzetaka iz sistema fiskalizacije, te trenutno gotovo svi koji se bave prometom na malo i posluju sa fizičkim licima moraju da izdaju fiskalni račun, što podrazumeva i preduzetnike paušalce, u zavisnosti od delatnosti kojima se bave.

U praksi još uvek nije jasno kako će se ove nove norme sprovoditi, niti na koji način to može uticati na preduzetnike paušalce ‐ pa samim tim ni druge preduzetnike ‐ koji posluju sa fizičkim licima u inostranstvu.

Budući da paušalac ne vodi knjige, nije dužan ni da pravda svoje troškove, i može sredstvima da raspolaže kako želi.

Preduzetnik paušalac od obaveza državi plaća porez i socijalne doprinose na paušalno određenu osnovicu. Pri tom, razlikuje se iznos poreza i doprinosa za osnovnu delatnost, i za delatnost koja je sklopljena iz radnog odnosa, budući da preduzetnik koji po osnovu zasnovanog radnog odnosa već uplaćuje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje nije u obavezi da ih plaća kao paušalac.

Od socijalnih doprinosa, za paušalno oporezivanje mogu da važe sledeće stavke:

Porez na prihode od samostalne delatnosti ‐ 10%
Doprinos za penziono i invalidsko osiguranje ‐ 25%
Doprinos na zdravstveno osiguranje ‐ 10,3%
Doprinos za slučaj nezaposlenosti ‐ 0,75%

Računanje osnovice

Što se tiče paušalnog poreza, on se računa prema formuli koja ima nekoliko faktora. Prosečna zarada na određenoj lokaciji množi se sa brojem zaposlenih na datoj lokaciji i sa koeficijentom delatnosti, a to se zatim deli sa ukupnim brojem stanovnika na navedenoj lokaciji. Na tu osnovicu se onda računaju porezi i doprinosi.

Tako dobijena osnovica može se korigovati množenjem sa drugim koeficijentima:

Kraće od 12 meseci od osnivanja – osnovica se umanjuje za 20 odsto (osnovica se množi koeficijentom 0,8)
Između 12 i 24 meseca od osnivanja – osnovica se umanjuje za 15 procenata (množi se koeficijentom 0,85)
Između 24 i 36 meseca od osnivanja – osnovica se umanjuje za 10 odsto (množi se koeficijentom 0,9)
Starosna dob preduzetnika ‐ preduzetnici koji su mlađi od 30 godina ili stariji od 55 ostvaruju umanjenje od 10 odsto
Radna sposobnost preduzetnika.

Prosečna zarada računa se po zaposlenom za poslednjih 12 meseci na nivou Republike, grada ili opštine. U zavisnosti od delatnosti, može se razmatrati veći ili manji geografski prostor za obavljanje delatnosti.

Na primer, pošto se za informacione tehnologije uzima da lokacija nije važan faktor, za formulu se u slučaju delatnosti 6201 ‐ računarsko programiranje, uzima prosek zarada na nivou Republike Srbije. Posledica toga je da lokacija sedišta u slučaju IT sektora neće igrati ulogu u određivanju visine mesečnog paušalnog poreza.

U tom primeru, za osnovicu u kalkulaciji uzima se prosečna mesečna plata u Republici Srbiji, množi sa brojem zaposlenih prema najnovijim statističkim podacima, potom množi i sa zvaničnim koeficijentom delatnosti, pa potom deli sa ukupnim brojem stanovnika na nivou Republike Srbije.

Prema trenutnom zvaničnom kalkulatoru paušalnog poreza, preduzetnik iz ove delatnosti, koji se registruje sa paušalnim oporezivanjem tokom 2022. godine i nema druge pogodnosti koje umanjuju osnovicu mimo starosti preduzetničke radnje, može očekivati mesečni trošak od oko 44 hiljade dinara.

Ograničenja paušalnog oporezivanja

Preduzetnik sa paušalnim oporezivanjem prema našem zakonu ne sme imati godišnje prihode veće od 6 miliona dinara u kalendarskoj godini. U slučaju da do toga dođe, prestaje njegov status paušalca i preduzetnik mora preći ili na sistem samooporezivanja ili na DOO ili neki drugi oblik poslovanja.

Pored toga, preduzetnik paušalac ne sme biti obveznik PDVa, što znači da ne sme ostvariti prihode veće od 8 miliona dinara za bilo koji period od vezanih 12 meseci (bez obzira na kalendarsku godinu) ‐ u suprotnom je u obavezi da uđe u sistem PDVa i promeni način poslovanja.

Pritom, važno je napomenuti da se sistem PDVa odnosi pre svega na domaći promet, te da ukoliko je posredi rad isključivo sa inostranim klijentima, tu svakako nije reč o PDV sistemu. Po svemu sudeći, u slučaju delimičnog rada za strane klijente i delimičnog rada za domaće, ukupan obim poslovanja ne bi trebalo da se računa u limit za PDV, već isključivo domaći promet.

Pored svega navedenog, brojni izvori navode da je kreditna sposobnost preduzetnika sa paušalnim porezivanjem niska, te da paušalci ne mogu (ili jako teško) mogu dobiti stambeni ili drugi kredit, upravo zbog varijabilnosti njihovog poslovanja, te i ovo treba imati u vidu.

Pitanje testa samostalnosti

Pored svih ostalih faktora, paušalno oporezivanje podložno je i testu samostalnosti, koji sadrži devet kriterijuma čijom primenom se kroz poresku kontrolu utvrđuje samostalnost preduzetnika u odnosu na pojedinačnog nalogodavca, tj. klijenta.

Nesamostalnost se utvrđuje ukoliko preduzetnik ispunjava pet od devet kriterijuma testa, te je preporuka da preduzetnici samostalno razmotre kriterijume i sprovedu test za svakog klijenta pojedinačno, i eventualno unapred urede pojedine stavke ugovora, kako bi izbegli mogućnost da se utvrdi nesamostalnost. Više o tome može se videti ovde.

Posledice utvrđivanja nesamostalnosti preduzetnika sastoje se u tome da se svaka pojedinačna transakcija sa nekim nalogodavcem tj. klijentom posmatra kao „ostali prihod” i na nju se plaća dodatnih 20 odsto poreza na bruto iznos i 25 odsto doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što potencijalno paušalno oporezivanje čini neisplativim.

Pored svega, zbog činjenice da još uvek nema primera praktične primene testa samostalnosti tokom inspekcije, postoji velika nesigurnost u pogledu toga kako će određeni kriterijumi biti tumačeni u praksi, što uvodi i rizik u sve oblike poslovanja koji podležu ovom testu.

Koliko je isplativo paušalno oporezivanje?

Paušalno oporezivanje u najvećem broju slučajeva nije isplativo ukoliko se ustvrdi nesamostalnost preduzetnika, koji nameće dodatne poreske obaveze preduzetniku, ali može biti isplativo rešenje ukoliko postoji samostalnost.

Ukoliko nastavimo sa prethodnim primerom, od oko 44 hiljade dinara mesečnog poreza za novootvorenu preduzetničku radnju, i imajući u vidu limit od 6 miliona dinara godišnjeg prihoda, preduzetnik koji zaradi oko 4000€ odnosno oko 465.000 dinara mesečno, za godinu dana zaradiće ukupno oko 5,6 miliona dinara.

U tom slučaju, od svojih prihoda će na mesečnom nivou izdvajati oko 9.4 odsto primanja na poreze i doprinose. Ukoliko iznos zarade bude manji, procenat izdatka će proporcionalno rasti (na mesečnu platu od oko 1.000€ — oko 37 odsto; na 2.000€ — oko 18.6 odsto; na 3.000€ — oko 12.4 odsto).

Međutim, imajući u vidu da takva visina prihoda premašuje godišnji neoporezivi iznos (3.268.224 dinara za 2021. godinu), preduzetnik je u obavezi da na ostatak iznosa, uz odbitke i olakšice, plati i godišnji porez na dohodak po stopi od 10 odsto.

Prema trenutnom zakonu, ovo ne bi važilo za preduzetnike mlađe od 40 godina koji imaju pravo na odbitak od dodatnih 3.268.224 dinara, ali u ostalim slučajevima, uz minimalne druge olakšice, računica bi izgledala ovako:

5.600.000 – 3.268.224 ‐ 435.763 (lični odbitak) = 1.896.013

Uz dodatni godišnji porez od oko 190 hiljada dinara, ukupni udeo poreza u primanjima penje se na oko 9.8 odsto u primeru koji je najisplativiji za preduzetnika.

Paušalno oporezivanje je isplativ sistem regulisanja poresko‐pravnih obaveza, sve dok su ispunjeni određeni uslovi, poput prolaska testa samostalnosti sa svakim klijentom. Pored toga, moglo bi se reći da je ovaj sistem isplativ i ukoliko postoji stabilna i predvidljiva visina prihoda koja neće premašiti gornji limit i preduzetnika primorati da promeni svoj način poslovanja.