Test samostalnosti je grupa od devet kriterijuma čijom primenom se kroz poresku kontrolu utvrđuje samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca. Nesamostalnost je utvrđena ukoliko preduzetnik ispunjava pet od devet kriterijuma.
Posledice utvrđivanja nesamostalnosti preduzetnika sastoje se u tome da se svaka transakcija sa nalogodavcem posmatra kao ostali prihod i na nju se plaća 20 odsto poreza na bruto iznos i 25 odsto doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Pod test samostalnosti mogu potpasti preduzetnici paušalci, kao i preduzetnici koji vode svoje knjige, i to kako oni koji rade za domaće, tako i oni koji rade za strane nalogodavce.
Teret dokazivanja nesamostalnosti počiva na poreskim inspektorima, odnosno poreskoj kontroli, koja ima pravo na uvid u ugovore, fakture, bankovne izvode, poslovnu prepisku, a ima pravo i da traži izjave relevantnih faktora u svojoj proceni samostalnosti preduzetnika, pri čemu su preduzetnici koji rade za strane nalogodavce dužni da sprovedu test samostalnosti.
Pojedini obrađeni izvori navode da ne treba zasebno posmatrati svaki pojedinačni kriterijum, već da se oni mogu kumulativno posmatrati jedni uz druge. Mimo ovoga, osnovni tekst obrazloženja testa samostalnosti, sačinjen od strane Ministarstva finansija i Poreske uprave (nadalje Uputstvo), ostavljaju prostor za nedoumice u praktičnoj primeni propisa, naročito u specifičnim sektorima kakav je IT, ili rad za strane klijente, na šta se osvrće veći broj obrađenih izvora.
Imajući u vidu pravne nedoumice koje je test samostalnosti uveo u ovo pordučje, i raznovrstnost i kompleksnost industrija koje su njime obuhvaćene, gotovo je nemoguće garantovati konkretne korake koji bi osigurali prolazak ovog testa. Ono što sledi je osnovni opis devet kriterijuma, uz osvrt na najbolje prakse na koje ukazuju obrađeni izvori, a koje su izvedene iz poznavanja pravne materije onako kako ona stoji u ovom trenutku.
Kriterijum 1. Radno vreme, odmor i odsustva preduzetnika
Kako se navodi u obrađenim izvorima, cilj ovog kriterijuma je utvrđivanje obaveze ili očekivanja koje nalogodavac nalaže preduzetniku u pogledu organizacije rada. Pored utvrđivanja okolnosti oko radnog vremena, poreski inspektor ispituje i da li odmor i odsustvo preduzetnika zavise od nalogodavca, da li se shodno tome naknada smanjuje za vreme provedeno na odmoru, itd. Imajući u vidu princip integralnosti kriterijuma, nesamostalnost bilo kog od ova dva povlači padanje ovog kriterijuma Testa.
Kako navodi i Uputstvo, poreski inspektor razmatra da li je radno vreme određeno ugovorom o angažovanju, da li postoji neki prethodni dogovor, i da li je preduzetnik dužan da bude na raspolaganju nalogodavcu određeno vreme, kao i stepen stalnosti, učestalosti i odlika koje odgovaraju zakonskoj definiciji radnog vremena.
Iako tumačenje ovog kriterijuma uglavnom podrazumeva da u toku rada postoje zadati rokovi, uvidom u sklopljen ugovor, podnete izveštaje, ritam i intervale rada i utrošenog vremena, inspektor može zaključiti da li nalogodavac interveniše u proces rada preduzetnika na način koji narušava samostalnost, i da li poslovna suština takvog odnosa ukazuje na postojanje radnog vremena.
Kako proći prvi kriterijum
Kako navode obrađeni izvori, ukoliko se rad za nalogodavca odvija u nepravilnim, neredovnim intervalima i suštinski samostalno (ažuriranje nalogodavca o statusu i napretku rada na projektu je izuzetak), i ukoliko postoje dokazi koji to potkrepljuju u imejl prepisci, alatima preduzetnika, u strukturi i rasporedu naplaćenih radnih sati putem faktura, koji ne odgovara tipičnom zaposlenom licu, kao i ukoliko sklopljeni ugovori (ukoliko ih ima) ne propisuju obavezu radnog vremena i ne uređuju pitanje odsustva, time se povećavaju šanse da se ne ispuni ovaj kriterijum testa.
Istovremeno, ostaje nejasno u kojoj meri rad u razumnim satnicama i intervalima na projektu za stranog klijenta može da deluje kao radno vreme, i kako se poreski inspektor može ophoditi prema projektu za koji ugovorom nije definisan rok, ili za koji nisu definisani precizni kriterijumi za ispunjenje, što je česta situacija u IT sektoru. Zbog toga neki obrađeni izvori sugerišu da uprkos svemu, većina preduzetnika u ovoj sferi najverovatnije neće proći na ovoj tački testa.
Kriterijum 2. Korišćenje prostorije za rad
Samostalni preduzetnik bi trebalo da obavlja svoje delatnosti u sopstvenim prostorijama, bez obzira na to da li povremeno posećuje prostorije nalogodavca radi podnošenja izveštaja ili drugih poslova vezanim za svoju delatnost. Takođe je neophodno da nalogodavac ne određuje mesto gde će se vršiti ugovoreni rad, navode obrađeni izvori.
Kako se navodi u Uputstvu, poreski inspektor uvidom u registar privrednih subjekata može pokušati da utvrdi da li preduzetnik ili nalogodavac dele istu adresu sedišta, uvidom u fakture može utvrditi tok novca koji ide na ime troškova zakupa prostorija koje koristi preduzetnik, a uvidom u poslovnu prepisku i dokumentaciju nalogodavca može steći uvid u to do kojeg stupnja preduzetnik koristi prostorije nalogodavca, da li je nalogodavac utvrdio mesto obavljanja rada i sl.
Kako proći drugi kriterijum
Kako bi se osiguralo neispunjenje ovog kriterijuma, obrađeni izvori sugerišu da je potrebno da preduzetnik ima svoje prostorije, kao i da za te prostorije ima odgovarajuće pravne dokumente (ugovor o zakupu, vlasništvu i sl.), kao i dokaze da pokriva troškove održavanja i bivanja u tom prostoru, a poželjno je i da u njima obavlja najveći deo svoje delatnosti. Prolaskom ovog kriterijuma bi, kako sugeriše Uputstvo, samostalni preduzetnik iste prostorije mogao koristiti i nakon prestanka rada za određenog nalogodavca, ili istovremeno za rad sa više njih.
Međutim, pojedini obrađeni izvori navode da ova logika može biti u neskladu sa različitim profesijama, od kojih neke po prirodi (recimo, održavanje nečije opreme ili građevinski poslovi) zahtevaju obavljanje delatnosti na unapred određenoj lokaciji. U tim slučajevima postojeći propisi ne navode niti preporučuju adekvatna rešenja.
Kriterijum 3. Organizacija stručnog osposobljavanja ili usavršavanja preduzetnika
Prema definicijama od kojih polazi zakonodavni okvir, angažovanje preduzetnika podrazumeva da je on već obučen i da mu nije potrebno usavršavanje.
Poreski inspektor uvidom u prepisku nalogodavca i preduzetnika, fakture i druge dostupne podatke, može da proceni da li se preduzetnik usavršavao za potrebe rada na određenom projektu nalogodavca, a delimično i o tome kakva je praksa poslodavca.
Izuzetak u primeni ovog pravila jeste ukoliko je obuka koju je dobio preduzetnik usko specifična i vezana za konkretni posao, te kao takva nije primenljiva na rad sa drugim klijentima.
Kako proći treći kriterijum
Formulacija ovog kriterijuma ostavlja prostora za tumačenje, i neki obrađeni izvori ukazuju da nije jasno kako bi poreski inspektor mogao da istraži konkretno ovaj kriterijum, naročito u slučaju rada za stranog klijenta.
Kako se ne bi ispunio ovaj kriterijum, korisno je imati što više dokaza o nepostojanju stručnog usavršavanja, uključujući tu i izjavu kadrovske službe ili drugih relevantnih predstavnika nalogodavca, a ovakva tačka bi mogla biti i jedna od stavki u ugovoru koji se sklapa između nalogodavca i preduzetnika.
Kriterijum 4. Način angažovanja preduzetnika
Ovaj kriterijum prepoznaje slučajeve u kojima preduzetnik do nalogodavca dolazi putem oglasa ili preko posrednika, a koji dovode do angažovanja preduzetnika.
Kako navodi Uputstvo dva nadležna ministarstva, za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma poreski inspektor može uzeti u obzir istorijat oglasa za posao nalogodavca, i (ukoliko može) steći uvid u njegove prakse korišćenja HR i drugih regruterskih usluga, a može se koristiti i analizom komunikacije između nalogodavca i preduzetnika.
Sa druge strane, ukoliko je preduzetnik do angažovanja došao putem regrutera ili nekog drugog lica koje procenjuje sposobnosti za angažovanje na nekom projektu, prema Uputstvu ministarstva, to takođe negativno utiče na prolazak ovog kriterijuma.
Kako proći četvrti kriterijum
Prema nekim obrađenim izvorima, preovlađujuće je tumačenje da ukoliko se preduzetnik prijavljuje za oglas u kojem se traži fizičko lice, i koji izlistava kriterijume koje je potrebno da ono zadovoljava radi ispunjenja zadatka, to negativno utiče na prolazak ovog kriterijuma.
Olakšavajuća okolnost može biti ukoliko se preduzetnik javi na vrstu ponude koja je usredsređena na zadatak i obavljanje konkretnog posla, a ne na vrstu pružaoca usluga (fizičko lice, agenciju, kompaniju) koja bi se time bavila. Time se, prema Uputstvu, traži dobavljač ili izvođač radova za neki posao, a ne toliko fizičko lice, što ukazuje na samostalnost preduzetnika. Takođe, ukoliko se do angažovanja dođe po preporuci, u direktnom kontaktu sa nalogodavcem, a ne pomoću treće strane, implikacija je da bi ne bi došlo do ispunjenja ovog kriterijuma.
Više obrađenih izvora slaže se da ovakvo postavljanje stvari potencijalno stavlja radnike IT sektora u nepovoljnii položaj, zbog prirode rada u IT industriji, gde je neophodno navesti veliki broj tehnologija koje su neophodne za izradu određenog projekta, što znatno komplikuje određene parametre koje bi poreski inspektori mogli da procenuju.
Povrh toga, angažovanje pojedinaca za obavljanje projekata u radu sa stranim klijentima se gotovo uvek odvija putem sredstava informisanja koja se pominju i u Uputstvu, a koja prema ponuđenim primerima uglavnom idu na štetu preduzetnika u pogledu njegove samostalnosti.
Kriterijum 5. Oprema i procesi rada
Ovaj kriterijum ima dva dela i odnosi se na učešće nalogodavca u opremi koju koristi preduzetnik, ali i na stepen kontrole koju vrši nad radom koji obavlja preduzetnik. Ispunjavanjem bilo kog od ova dva kriterijuma pada se i ceo kriterijum.
Izuzetak u prvom delu su specijalizovani alati, oprema ili druga specijalizovana materijalna ili nematerijalna sredstva koja su neophodni za obavljanje posla.
Prema Uputstvu, poreski inspektor utvrđuje koju opremu ili sredstva preduzetnik koristi, da li je vlasnik ili zakupac i ukoliko nije, ko je vlasnik itd. Ukoliko je opremu ustupio ili nabavio nalogodavac, ili ukoliko postoji faktura koja ukazuje da je troškove prenosa ili kupovine snosio nalogodavac, to bi bilo dokaz u prilog nesamostalnosti preduzetnika.
Sa druge strane, ovaj kriterijum predviđa i proveru toga da li i u kojoj meri nalogodavac rukovodi procesom rada preduzetnika ili nadzire taj rad. Tome u prilog mogu ići postojanje postupka izveštavanja od strane preduzetnika, propisan određeni način postupanja preduzetnika prilikom obavljanja aktivnosti, redovno i detaljno nadziranje postupanja preduzetnika, itd.
Kako proći peti kriterijum
Suštinski, iz trenutne formulacije proističe da je potrebno da preduzetnik obezbeđuje osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad, i da za njih može da položi odgovarajuće dokaze, poput računa, priznanica, ugovora o zakupu, itd, kao i da nema dokaza u prilog tome da je za tu opremu trošak prosleđen nalogodavcu. U prilog tome može biti i činjenica da korišćenjem svoje opreme svoj rad može da nastavi i mimo rada za nekog konkretnog nalogodavca.
Sa druge strane, inspektor tokom provere ugovora, komunikacije između poslodavca i nalogodavca, kao i drugih provera treba da proceni stepen nezavisnosti preduzetnika od nalogodavca – što je više provera, nadzora nad procesom rada ili kontrole koju nalogodavac ima u procesu rada, to je verovatnije da će preduzetnik prema ovom kriterijumu biti nesamostalan.
Pojedini obrađeni izvori slažu se da je ovakva postavka naročito nepodesna za IT sektor, u kom je neka vrsta revizije ili kontrole nad kodom koji se piše sastavni deo operativne procedure i rada na projektima, kao i šta poreski inspektor može uzeti kao prihvatljiv ili ubičajen stepen nazdora tokom procene.
Kriterijum 6. 70% prihoda dolaze od istog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem
Ovaj kriterijum počiva na pretpostavci da samostalni preduzetnik treba da radi za više klijenta istovremeno, ili da usluge nudi na diverzifikovanom geografskom području.
Ovaj kriterijum proverava se u periodu od 12 meseci od dana kontrole, a konsultuje se raspoloživa dokumentacija poput računa koje preduzetnik izdaje, izvoda sa bankovnih računa, i na osnovu njih se određuje postotak učešća nalogodavaca u prihodima preduzetnika.
Kako proći šesti kriterijum
Za prolazak ovog kriterijuma potrebno je dovoljno diverzifikovati bazu klijenata tako da odnos zarade zadovolji dati kriterijum. U praksi, to bi značilo diverzifikaciju klijenata i izdate fakture u vremenskom periodu koje to potvrđuju. Propisi u trenutnoj formulaciji ne bave se višegodišnjim projektima niti navode izuzetke u tom pogledu.
Kriterijum 7. Preuzimanje rizika za ispunjenje ugovornih obaveza
Potrebno je da preduzetnik koji obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem. Ukoliko taj zahtev nije ispunjen, kriterijum se pada.
Kako proći sedmi kriterijum
Ispunjenost kriterijuma utvrđuje se uvidom u ugovor sa nalogodavcem, te je potrebno da ugovor sadrži klauzulu kojom nalogodavac ima pravo da odbije rezultat rada preduzetnika ukoliko on ne ispunjava zahteve, a može regulisati i naknadu štete.
Međutim, pojedini izvori upućuju na nedoumicu koju stvaraju dodatne ilustracije Uputstva, koje kao dodatni kriterijum uvode i delatnosti nalogodavca i preduzetnika. Naime, postupanje preduzetnika u istoj delatnosti kao i nalogodavac može se posmatrati kao dodatno ugrožavanje samostalnosti preduzetnika, pri čemu nema jasnih kriterijuma kada bi se i zažto ovakvo rezonovanje primenjivalo, budući da nije posebno istaknuto u tekstu Uputstva.
Kriterijum 8. Zabrana pružanja usluga
Ovaj kriterijum propisuje da ugovor između nalogodavca i preduzetnika ne treba da sadrži klauzulu kojom se preduzetniku zabranjuje da posluje sa drugim nalogodavcima, osim sa direktnom konkurencijom konkretnog nalogodavca.
Poreski inspektor uvidom u ugovor utvrđuje da li su preduzetnik i nalogodavac ugovorili da li preduzetnik sme da posluje sa drugim nalogodavcima.
Kako proći osmi kriterijum
Potrebno je da ugovor između nalogodavca i preduzetnika ili uopšte ne sadrži klauzulu o zabrani poslovanja, ili da sadrži klauzulu o zabrani pružanja usluga samo direktnoj konkurenciji nalogodavcu, pri čemu ti konkurenti treba da budu navedeni u ugovoru.
Kriterijum 9. Broj radnih dana preduzetnika u toku jedne godine
Ukoliko preduzetnik obavlja aktivnost uz naknadu za nalogodavca, neprekidno ili sa prekidima, 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u poreskoj godini, ovaj kriterijum bi bio ispunjen.
Pritom, obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu u toku radnog dana između 00 i 24 časa smatra se jednim radnim danom.
Kako proći deveti kriterijum
Pored diverzifikacije klijenata, potrebno je rad organizovati tako da ukupan broj radnih dana za obavljanje projekata bude manji od 130, bez obzira na količinu vremena, jer obrađeni izvori sugerišu da trenutna formulacija znači da bi kriterijum bio ispunjen čak i kada bi manji broj radnih sati bio rastegnut na 130 dana.
Pored toga, formulacija Uputstva ministarstva i obrađeni izvori sugerišu da je za prolazak ovog kriterijuma potrebno imati kraće projekte, jer duži projekti i rad na duži vremenski period takođe ukazuju na nesamostalnost preduzetnika.
Izvori
https://advokatristic.rs/articles/sta-je-test-samostalnosti-preduzetnika-i-sta-treba-da-znate/
https://blog.pausal.rs/sazetak-uputstva-za-test-samostalnosti/
https://statt.rs/sr/test-samostalnosti-preduzetnika-prakticne-dileme-i-nedoumice/
https://fincon.rs/sta-je-test-samostalnosti/
https://test-samostalnosti.vx.rs/
https://www.reddit.com/r/finansije/comments/u3m9cs/test_samostalnosti_tumacenje_jednog/